О духовном рату – старац Jефрем Филотејски
Када говоримо о духовном рату, треба да размотримо тактику коју непријатељ користи да би нас намамио да паднемо у грех, да би узео наше срце, ум и душу од Господа, да би нас упрљао својом нечистотом, да бисмо живели као он, ваљајући се у блату.
Апостол Павле каже у Посланици Ефесцима да не ратујемо против крви и меса. То није телесни рат – у коме војује тело против тела, већ је то рат који се води у другом облику. То је духовни и умни рат. Дух ратује против духа.
Свако од нас у себи има унутарњи дух, који је створен по лику Божјем. Тај унутарњи дух, који обитава у нашем телу, је прави део нас који се бори против ђавола.
Очигледно, ђаво настоји свим снагама да нас наведе да паднемо у грех. Ђаво има огромно искуство за собом. Он има добро увежбане методе и тактику којима нас може навести да сагрешимо. На пример, једна од првенствених метода ђавола је да убаци лошу помисао у наш ум.
Једно од оруђа којим се користи је и машта, односно оно што називамо умним приказима, сликама. Ти умни прикази нас вуку у правцу греха. Воде нас у таму и ђавољу прљавштину.
На нама је да препознамо та убацивања и не сагласимо се са њима, то ће онда проћи. Уколико прихватимо игру и сладимо се тим грешним помислима онда смо пали. Такав је био и првобитан пад код Адама и Еве.
Зашто ђаво то ради? Зашто је он толико пун мржње, злобе? Зашто толико жели да се противи Богу?
Пре свега, ђаво то ради из љубоморе. Он је опседнут и обузет љубомором јер зна за сва добра која нам је Господ припремио. Због тога се још више труди, будући да нема приступ тим благословима, јер се побунио и отпао од Бога, и постао потпуни супарник Божји.
Из мржње и љубоморе, којима је обузет, хоће да каже Господу: „Види колико њих сам узео од Тебе. Узалуд си послао Сина Свога да умре на Крсту. Ево види колико сам њих сам повео са собом.“
Тиме жели да огорчи Господа. Хоће да каже да су сав труд, сва енергија коју је Господ уложио да би нас привео спасењу, били узалудни. И на тај начин ђаво односи „гусарску победу“ – иако пада са људима, труд му се исплатио јер се осветио Богу.
Ђаво нема власт над нама уколико му не дозволимо да заузме престо у нама. Он има снагу само ако му ми то дозволимо.
Господ је наш постио 40 дана на Гори Кушања. Био је 3 пута кушан од Ђавола. Први пут му је Ђаво рекао: Ако си Син Божији учини да се ово камење претвори у хлебове”.
Други пут: ”Скочи са ове стене ако си Син Божији Анжђели ћете дочекати на рукама својим”.
Трећи пут: ”Дачу ти сва царства овога света само ми се поклони.”
Господ није насео ни на једну од ових провокација и он је одма нестао а појавили су се Анђели.
Господ је рекао ако ли ко има душевних проблема овај сој се изгони само постом и молитвом. Наравно потребно је прво да душа буде крштена.
Пост кроти тело које је незасито и тако помаже души да се развија и шири. Циљ умне молитве је да човека сједини са Богом, да уведе Христа у човеково срце, да одатле протера ђавола и да разори сва дела која је овај посредством греха тамо извршио.
Као што каже љубљени ученик, ради тога се јави Син Божији да разори дела ђавоља (1. Јн. 3,8). Једино је ђаволу позната неизрецива сила коју поседују речи молитве Исусове, и он се управо због тога с јаросним гневом бори против ње.
Безброј пута су демони кроз уста ђавоиманих људи исповедили да их сажиже дејство ове молитве.
Да ли је молитва на твојим уснама? Онда је тамо и благодат. Међутим, она са уста мора прећи у ум и спустити се у срце, а то захтева много времена и труда.
Језик се мора много помучити да би се искупио за свако празнословље и за све своје падове, и мора стећи навику молитве. Навика се не може створити без труда и делања.
Да би дошла благодат, мора се пројавити и смирење. Након тога, пут ће бити чист. Молитва ће се прилепити за наше дисање, а ум ће се пробудити и следиће је.
Временом, страсти се утишавају, помисли се повлаче, а срце постаје мирно.
Христу Богу нашем, који даје молитву молитељима (1. Цар. 2;9), нека је слава и благодарност у векове. Амин.
Апостол Павле каже у Посланици Ефесцима да не ратујемо против крви и меса. То није телесни рат – у коме војује тело против тела, већ је то рат који се води у другом облику. То је духовни и умни рат. Дух ратује против духа.
Свако од нас у себи има унутарњи дух, који је створен по лику Божјем. Тај унутарњи дух, који обитава у нашем телу, је прави део нас који се бори против ђавола.
Очигледно, ђаво настоји свим снагама да нас наведе да паднемо у грех. Ђаво има огромно искуство за собом. Он има добро увежбане методе и тактику којима нас може навести да сагрешимо. На пример, једна од првенствених метода ђавола је да убаци лошу помисао у наш ум.
Једно од оруђа којим се користи је и машта, односно оно што називамо умним приказима, сликама. Ти умни прикази нас вуку у правцу греха. Воде нас у таму и ђавољу прљавштину.
На нама је да препознамо та убацивања и не сагласимо се са њима, то ће онда проћи. Уколико прихватимо игру и сладимо се тим грешним помислима онда смо пали. Такав је био и првобитан пад код Адама и Еве.
Зашто ђаво то ради? Зашто је он толико пун мржње, злобе? Зашто толико жели да се противи Богу?
Пре свега, ђаво то ради из љубоморе. Он је опседнут и обузет љубомором јер зна за сва добра која нам је Господ припремио. Због тога се још више труди, будући да нема приступ тим благословима, јер се побунио и отпао од Бога, и постао потпуни супарник Божји.
Из мржње и љубоморе, којима је обузет, хоће да каже Господу: „Види колико њих сам узео од Тебе. Узалуд си послао Сина Свога да умре на Крсту. Ево види колико сам њих сам повео са собом.“
Тиме жели да огорчи Господа. Хоће да каже да су сав труд, сва енергија коју је Господ уложио да би нас привео спасењу, били узалудни. И на тај начин ђаво односи „гусарску победу“ – иако пада са људима, труд му се исплатио јер се осветио Богу.
Ђаво нема власт над нама уколико му не дозволимо да заузме престо у нама. Он има снагу само ако му ми то дозволимо.
Господ је наш постио 40 дана на Гори Кушања. Био је 3 пута кушан од Ђавола. Први пут му је Ђаво рекао: Ако си Син Божији учини да се ово камење претвори у хлебове”.
Други пут: ”Скочи са ове стене ако си Син Божији Анжђели ћете дочекати на рукама својим”.
Трећи пут: ”Дачу ти сва царства овога света само ми се поклони.”
Господ није насео ни на једну од ових провокација и он је одма нестао а појавили су се Анђели.
Господ је рекао ако ли ко има душевних проблема овај сој се изгони само постом и молитвом. Наравно потребно је прво да душа буде крштена.
Пост кроти тело које је незасито и тако помаже души да се развија и шири. Циљ умне молитве је да човека сједини са Богом, да уведе Христа у човеково срце, да одатле протера ђавола и да разори сва дела која је овај посредством греха тамо извршио.
Као што каже љубљени ученик, ради тога се јави Син Божији да разори дела ђавоља (1. Јн. 3,8). Једино је ђаволу позната неизрецива сила коју поседују речи молитве Исусове, и он се управо због тога с јаросним гневом бори против ње.
Безброј пута су демони кроз уста ђавоиманих људи исповедили да их сажиже дејство ове молитве.
Да ли је молитва на твојим уснама? Онда је тамо и благодат. Међутим, она са уста мора прећи у ум и спустити се у срце, а то захтева много времена и труда.
Језик се мора много помучити да би се искупио за свако празнословље и за све своје падове, и мора стећи навику молитве. Навика се не може створити без труда и делања.
Да би дошла благодат, мора се пројавити и смирење. Након тога, пут ће бити чист. Молитва ће се прилепити за наше дисање, а ум ће се пробудити и следиће је.
Временом, страсти се утишавају, помисли се повлаче, а срце постаје мирно.
Христу Богу нашем, који даје молитву молитељима (1. Цар. 2;9), нека је слава и благодарност у векове. Амин.
Свети старац Jефрем Филотејски
0 коментара:
Постави коментар