КАКО ЈЕ НАСТАО ЧАСНИ КРСТ
Отац Јевреја Аврам и његов синовац праведни Лот раздвојише се јер нису могли бити на истој територији због пуно стоке коју имађаше. Аврам му том приликом даде 3 семена Кипарис, Кедар и Шимшир да понесе са собом.
Лот је у предграђу Јерусалима засадио три семена која су била тако близу да су срасла у једно троједно дрво. Лот је 30 година заливао то дрво. Било је то 1800 година пре Христа. Када је Ирод градио Соломонов храм посечено је свако дрво у ближој и даљој околини па тако и ово.
С обзиром да се дрво није дало обрадити бачено је као проклето у Кедронски поток. Ту је лежало 30 година док му није дошло време по промислу Божијем и улога која му је намњена.
Кад је цар Ирод одлучио да се Господ Исус Христ разапне на Крсту, одредили су најстрожу и најсрамотнију казну која је у то време постојала а то је распеће на крсту.
Место на коме је одлучено да буде распеће је било ђубриште, такође је одлучено да буде разапет са два разбојника. Онда су се сетили и проклетог дрвета па су и њега извадили из Кедарског потока. То је био саставни део казне.
Дрво се тада дало обрадити и од њега је направљен Часни Крст на коме је Господ разапет. Крст је био димензија 3,5 м х 2 м х 12 цм.
Цару Константину се три пута јавио Крст као знамење за победу против непријатеља својих. Када је победоносно дошао у Рим поставио је Крст на Тргу и крстио се у име његово он и мајка му.
Познавши тако силу Крста послао је богољубиву мајку Јелену у својој 80 години са великим благом да тражи Часни Крст. Кружиле су народне приче у Јерусалиму да крст још увек постоји, с обзиром да је прошло триста и више година.
Царица Јелена је дошла у Јерусалим. У прво време Јевреји нису хтели да јој кажу ништа о Часном Крсту ни где се налази.
Када се она разгневи и кад им запрети они показаше на Јуду који би могао знати нешто о томе.
Јуда је био син од неког чувеног пророка, јевреји показиваше на њега да он зна где се налази Часни Крст. Ни он нехтеде одма да каже шта зна о Часном Крсту, док га царица није бацила у јаму неко време.
Тад он показа где је место на коме је био Христов гроб и Голгота.
Римљани с обзиром да беху многобожци саградише на том месту идолски храм посвећен Богињи Венери.
Царица Јелена одма нареди да се храм сруши и да се крене са ископавањем.
С обзиром да је то некада било сметлиште испод темеља храма, царица Јелена је морала да баца златнике на сваких 15 минута како би раднике мотивисала да копају по сметлишту тражећи Крст.
Место је толико заударало да се није могло издржати.
Предање каже да су на дубини од 3 метра пронађени крстови.
Пронађена су сва три крста али нису знали на ком Крсту је Господ био разапет.
По Божијем промислу пролазила је поворка са мртвацем на чијем је челу био Јерусалимски Патријарх Макарије, која је кренула на сахрану. Кад Царица Јелена угледа поворку одма је заустави. Тад они полагаше крстове редом, а када трећи пут положише Крст Христов на покојника, мртвац тог часа васкрсе и, силом божанског Крста Господњег, устаде жив.
Да би се још једном уверили да је то прави Часни Крст дозваше једну болесну жену која се одма исцели поред Часног Крста.
Царица с радошћу примивши часни Крст, поклони му се и целива га, такође и сва царска свита њена.
А неки, који због тескобе, не беху у стању видети и целивати свети Крст, молише да им се макар издалека покаже часни Крст да га виде. Тада патријарх јерусалимски Макарије, ставши на узвишици, подиже Крст показујући га народу.
Догађај Воздвижења на икони представља се: на амвону у цркви стоји Патријарх у потпуном архијерејском орнату и један ђакон, а међу њима стоји велики дрвени крст, кога они воздвижу (уздижу).
А народ викаше: Господе, помилуј! - Тако је почео празник Воздвижења (= подизања) часног Крста Господњег.
Иза Патријарха стоје многи архијереји и свештеници, неки обучени у одежде, а неки не. Са десне стране, ниже амвона, стоји царица Јелена у оделу царског достојанства са круном и скиптром и небројено гологлавог народа.
Међутим 614 године Персијанци заузеше Јерусалим узеше Часни Крст и однесоше га у Персију на чување.
После четрнаест година, измире се грчки цар Ираклије и персијски цар Сироес, и овај врати Грцима крст. Сам цар Ираклије дође у Јерусалим да свечано прими свето дрво, и с великом литијом изађе на дочек крсту, до Маслинске горе.
Цар, у пуном царском сјају и одежди, са круном на глави, узме крст да га изнесе на Голготу, али му нека невидљива сила није дозвољавала да га понесе. Патријарху се отворише духовне очи и виде да Анђео не да Цару да иде даље.
Тада рече цару да је тим истим путем и Христос носио крст, али не у царском великољепију и под круном, већ као роб, под трновитим венцем и бос.
Цар скиде царску порфиру, круну и остале знаке достојанства, па бос и у простим хаљинама лако изнесе крст на Голготу и постави га у цркви где је и пре стајао. Било је то 14. септембра 628. године.
На месту на коме је пронађен Часни Крст подигнут је манастир Часног Крста.
Поклоници Христовом гробу добијали су честице часног крста све до 15 века, до тада се Часни Крст делећи сам обнављао. Међутим од тада је Часни Крст престао да се обнавља и престало је дељење честица само у изузетним приликама.
Мајка цара Константина Јелена подигла је 22 цркве у Јерусалиму и околини. Најпре подигну цркву Васкрсења Господа нашег Исуса Христа на месту где беху нађени Гроб Господњи и часни Крст.
Потом она нареди да се у Гетсиманији, где се налазио гроб Пресвете Богородице, сагради црква у част чесног Успенија Њеног.
После тога благочестива царица подиже још осамнаест цркава и, украсивши их сваком красотом и снабдевши их свима потребама, врати се у Византију носећи део животворног дрвета Крста Господња и свете клинце којима беше некада приковано тело Христово.
Блажени цар Константин положи животворно Дрво у златан ковчег. Свете пак клинце: један света Јелена баци у Јадранско Море ради утишења страшне буре при повратку за Цариград; други - цар укова у свој шлем, трећи укова у ђемове на узди своме коњу, да се збуде речено пророком Захаријем: У онај ће дан бити на узди коњској - светиња Господу Сведржитељу (Зах. 1 4 , 20); а четврти клин царица Јелена предаде на чување најприснијим саветницима царевим.
Врло брзо по повратку царица Јелена се упокојила обавивши своју мисију.
Слава Часном Крсту Господњем
Раб Божији
Саша Ребић
Лот је у предграђу Јерусалима засадио три семена која су била тако близу да су срасла у једно троједно дрво. Лот је 30 година заливао то дрво. Било је то 1800 година пре Христа. Када је Ирод градио Соломонов храм посечено је свако дрво у ближој и даљој околини па тако и ово.
Икона Троједно дрво - Праведни Лот
С обзиром да се дрво није дало обрадити бачено је као проклето у Кедронски поток. Ту је лежало 30 година док му није дошло време по промислу Божијем и улога која му је намњена.
Кад је цар Ирод одлучио да се Господ Исус Христ разапне на Крсту, одредили су најстрожу и најсрамотнију казну која је у то време постојала а то је распеће на крсту.
Место на коме је одлучено да буде распеће је било ђубриште, такође је одлучено да буде разапет са два разбојника. Онда су се сетили и проклетог дрвета па су и њега извадили из Кедарског потока. То је био саставни део казне.
Дрво се тада дало обрадити и од њега је направљен Часни Крст на коме је Господ разапет. Крст је био димензија 3,5 м х 2 м х 12 цм.
Цару Константину се три пута јавио Крст као знамење за победу против непријатеља својих. Када је победоносно дошао у Рим поставио је Крст на Тргу и крстио се у име његово он и мајка му.
Познавши тако силу Крста послао је богољубиву мајку Јелену у својој 80 години са великим благом да тражи Часни Крст. Кружиле су народне приче у Јерусалиму да крст још увек постоји, с обзиром да је прошло триста и више година.
Царица Јелена је дошла у Јерусалим. У прво време Јевреји нису хтели да јој кажу ништа о Часном Крсту ни где се налази.
Када се она разгневи и кад им запрети они показаше на Јуду који би могао знати нешто о томе.
Јуда је био син од неког чувеног пророка, јевреји показиваше на њега да он зна где се налази Часни Крст. Ни он нехтеде одма да каже шта зна о Часном Крсту, док га царица није бацила у јаму неко време.
Тад он показа где је место на коме је био Христов гроб и Голгота.
Римљани с обзиром да беху многобожци саградише на том месту идолски храм посвећен Богињи Венери.
Царица Јелена одма нареди да се храм сруши и да се крене са ископавањем.
С обзиром да је то некада било сметлиште испод темеља храма, царица Јелена је морала да баца златнике на сваких 15 минута како би раднике мотивисала да копају по сметлишту тражећи Крст.
Место је толико заударало да се није могло издржати.
Предање каже да су на дубини од 3 метра пронађени крстови.
Пронађена су сва три крста али нису знали на ком Крсту је Господ био разапет.
По Божијем промислу пролазила је поворка са мртвацем на чијем је челу био Јерусалимски Патријарх Макарије, која је кренула на сахрану. Кад Царица Јелена угледа поворку одма је заустави. Тад они полагаше крстове редом, а када трећи пут положише Крст Христов на покојника, мртвац тог часа васкрсе и, силом божанског Крста Господњег, устаде жив.
Да би се још једном уверили да је то прави Часни Крст дозваше једну болесну жену која се одма исцели поред Часног Крста.
Царица с радошћу примивши часни Крст, поклони му се и целива га, такође и сва царска свита њена.
А неки, који због тескобе, не беху у стању видети и целивати свети Крст, молише да им се макар издалека покаже часни Крст да га виде. Тада патријарх јерусалимски Макарије, ставши на узвишици, подиже Крст показујући га народу.
Догађај Воздвижења на икони представља се: на амвону у цркви стоји Патријарх у потпуном архијерејском орнату и један ђакон, а међу њима стоји велики дрвени крст, кога они воздвижу (уздижу).
А народ викаше: Господе, помилуј! - Тако је почео празник Воздвижења (= подизања) часног Крста Господњег.
Иза Патријарха стоје многи архијереји и свештеници, неки обучени у одежде, а неки не. Са десне стране, ниже амвона, стоји царица Јелена у оделу царског достојанства са круном и скиптром и небројено гологлавог народа.
Међутим 614 године Персијанци заузеше Јерусалим узеше Часни Крст и однесоше га у Персију на чување.
После четрнаест година, измире се грчки цар Ираклије и персијски цар Сироес, и овај врати Грцима крст. Сам цар Ираклије дође у Јерусалим да свечано прими свето дрво, и с великом литијом изађе на дочек крсту, до Маслинске горе.
Цар, у пуном царском сјају и одежди, са круном на глави, узме крст да га изнесе на Голготу, али му нека невидљива сила није дозвољавала да га понесе. Патријарху се отворише духовне очи и виде да Анђео не да Цару да иде даље.
Тада рече цару да је тим истим путем и Христос носио крст, али не у царском великољепију и под круном, већ као роб, под трновитим венцем и бос.
Цар скиде царску порфиру, круну и остале знаке достојанства, па бос и у простим хаљинама лако изнесе крст на Голготу и постави га у цркви где је и пре стајао. Било је то 14. септембра 628. године.
На месту на коме је пронађен Часни Крст подигнут је манастир Часног Крста.
Манастир Часног Крста
Поклоници Христовом гробу добијали су честице часног крста све до 15 века, до тада се Часни Крст делећи сам обнављао. Међутим од тада је Часни Крст престао да се обнавља и престало је дељење честица само у изузетним приликама.
Мајка цара Константина Јелена подигла је 22 цркве у Јерусалиму и околини. Најпре подигну цркву Васкрсења Господа нашег Исуса Христа на месту где беху нађени Гроб Господњи и часни Крст.
Потом она нареди да се у Гетсиманији, где се налазио гроб Пресвете Богородице, сагради црква у част чесног Успенија Њеног.
После тога благочестива царица подиже још осамнаест цркава и, украсивши их сваком красотом и снабдевши их свима потребама, врати се у Византију носећи део животворног дрвета Крста Господња и свете клинце којима беше некада приковано тело Христово.
Блажени цар Константин положи животворно Дрво у златан ковчег. Свете пак клинце: један света Јелена баци у Јадранско Море ради утишења страшне буре при повратку за Цариград; други - цар укова у свој шлем, трећи укова у ђемове на узди своме коњу, да се збуде речено пророком Захаријем: У онај ће дан бити на узди коњској - светиња Господу Сведржитељу (Зах. 1 4 , 20); а четврти клин царица Јелена предаде на чување најприснијим саветницима царевим.
Врло брзо по повратку царица Јелена се упокојила обавивши своју мисију.
Слава Часном Крсту Господњем
Раб Божији
Саша Ребић
1 коментара:
СРЕЋАН ПРАЗНИК, РАДОСТИ МОЈА, НЕКА СЕ ВЕСЕЛИ ДУША ТВОЈА
🥀🥀🥀
ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН
🌹
МОЛИТВА ЧАСНОМЕ КРСТУ
Слава Господе, Крсту Твоме Часноме!
Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од Лица Његова они који га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника.
О, пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек. Амин
Постави коментар